На Електротехничком факултету Универзитета у Источном Сарајеву, 30. маја 2025. године, одржан је научни симпозијум поводом 100 На Електротехничком факултету Универзитета у Источном Сарајеву, 30. маја 2025. године, одржан је научни симпозијум поводом 100 година од открића квантне механике, а поводом 150. годишњице рођења Милеве Марић Ајнштајн отворена је изложба „Кроз простор и вријеме“.
Уједињене нације су 2025. годину прогласиле Међународном годином квантних наука и квантних технологија, чиме је овом догађају дат посебан међународни значај.
Први симпозијум о квантној механици у региону
Декан Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву, проф. др Божидар Поповић, истакао је значај овог скупа, нагласивши да је ријеч о првом научном симпозијуму о квантној механици, не само у Републици Српској, већ и у региону и Европи:
„Данас обиљежавамо 100 година квантне механике и поносан сам што се то одржава на Електротехничком факултету. За данашњи дан смо приредили, заједно са Савезом иноватора Републике Српске, изложбу о нашој Милеви Марић Ајнштајн, која је такође, можда директно, можда индиректно заслужна за дијелове овакве теорије.“
Квантна механика као темељ савремене науке
Проф. др Жељко Пржуљ, са Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву, аутор првог уџбеника из нанонаука и нанотехнологија на српском језику, подсјетио је на историјски значај 1925. године:
„УН прогласиле 2025. Међународном годином квантних наука и квантних технологија. Вернер Хајзенберг је 1925. године први пут са својом групом истраживача математички заокружио и формализовао квантну механику какву данас познајемо. Пар мјесеци послије њега је то урадио и Ервин Шредингер, зато је ова година и изабрана.“
Говорећи о значају квантне механике, Пржуљ је нагласио њену револуционарну улогу:
„Квантна механика је једна револуционарна теорија, која је радикално промијенила наше гледање на стварност, на наше поимање узрочности и детерминизам. У квантној механици честица може бити и талас, може бити истовремено и на једном и на другом мјесту, дакле она је срушила класични поглед на стварност. Квантна механика је темељ модерне физике и буквално је темељ свих модерних технологија које су обиљежиле 20. вијек.“
Он је додао:
„Без квантне механике нема ни полупроводника, ни полупроводничких технологија, нема ни ласера, нема ни наноотехнологија, нема ни магнетних меморија, процесора, магнетне резонанце, значи, гдје се год окренемо квантна механика је теоријски оквир који објашњава појаве и процесе у микросфери.“
Квантна механика и савремене технологије
Проф. др Дејан Гвоздић, са Електротехничког факултета Универзитета у Београду, указао је на чињеницу да се квантна механика често доживљава као апстрактна наука:
„Квантна механика у данашњем тренутку омогућава да се развију многе технолошке дисциплине, у овом тренутку информационо-комуникационо друштво у коме живимо, заснива се на многим достигнућима везаним за квантну механику.“
Говорећи о будућности, додао је:
„Оно што очекује и вјерује да ће се десити, јесте да ће доћи до одређене интеграције квантних рачунара и вјештачке интелигенције, па ово што данас видимо као вјештачку интелигенцију.“
„Упознајмо квантни свијет“
Посебну пажњу изазвало је предавање проф. др Милана Пантића, са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и гостујућег професора Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, под називом „Упознајмо квантни свијет“:
„Како то квантна суперпозиција утиче на нашу стварност? Квантна физика доноси мноштво тога што ми кажемо – мистерија парадокса, чуда. Она мења нашу стварност, квантна механика је „растурила“ у парампарчад здрав разум…“
Изложба „Простор и вријеме“
Поводом 100 година квантне механике и 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн, Савез иноватора Републике Српске, у суорганизацији са Електротехничким факултетом Универзитета у Источном Сарајеву, поставио је изложбу „Простор и вријеме“.
Изложба је реализована кроз 28 банера, на којима је илустрован животни пут, научни рад и судбина наше научнице Милеве Марић Ајнштајн. Поставка је отворена у периоду од 30. маја до 14. јуна 2025. године, а током 2025. године биће реализована и у другим мјестима Републике Српске, по посебном плану.
